Urođene mane srca ne otkrivaju se uvek u detinjstvu. Kod nekih pacijenata se prvi put prepoznaju tek u odraslom dobu — tokom rutinskog pregleda, ultrazvuka srca, obrade zbog zamaranja, aritmije, moždanog udara ili pripreme za neku drugu operaciju. Među najčešćim stanjima koja se u tom kontekstu pominju nalaze se ASD, odnosno atrijalni septalni defekt, i PFO, odnosno otvoreni foramen ovale.
Iako se ASD i PFO često u svakodnevnom govoru opisuju kao „rupica na srcu“, to nisu ista stanja. Razlikuju se po anatomiji, značaju, riziku i načinu lečenja. Kod jednog pacijenta takav nalaz može zahtevati samo praćenje, kod drugog katetersko zatvaranje, a kod trećeg hiruršku operaciju.
Posebnu grupu čine tumori srca. Oni nisu urođene mane u klasičnom smislu, ali se često operišu sličnim kardiohirurškim principima: preciznim pristupom srčanim šupljinama, očuvanjem funkcije zalistaka i sprečavanjem ozbiljnih komplikacija kao što su embolija, moždani udar ili opstrukcija protoka krvi.
Savremena kardiohirurgija omogućava da se kod pažljivo odabranih pacijenata deo ovih procedura uradi kroz manje rezove, uz očuvanje stabilnosti grudnog koša i potencijalno brži oporavak. Ipak, najvažnije pitanje nije samo da li je operacija minimalno invazivna, već da li je za konkretnog pacijenta najbezbednija i najtrajnija opcija.
Šta je ASD?
ASD, odnosno atrijalni septalni defekt, predstavlja otvor u pregradi između leve i desne pretkomore srca. Ta pregrada se zove atrijalni septum. Ako postoji otvor, krv može prelaziti iz leve u desnu pretkomoru, što vremenom može povećati količinu krvi koja prolazi kroz desnu stranu srca i pluća.
Mali ASD defekti često ne prave tegobe i mogu se samo pratiti. Veći ASD može dovesti do uvećanja desne pretkomore i desne komore, zamaranja, lupanja srca, poremećaja ritma i povišenog pritiska u plućnoj cirkulaciji. Cleveland Clinic opisuje ASD kao urođeni otvor između dve pretkomore, pri čemu veći defekti češće zahtevaju intervenciju kako bi se sprečile ozbiljnije komplikacije.
Najčešći tip ASD-a je secundum ASD, koji se nalazi u srednjem delu pretkomorske pregrade. Drugi tipovi, kao što su primum ASD, sinus venosus ASD i defekt koronarnog sinusa, ređi su, ali često zahtevaju drugačiji terapijski pristup. Mayo Clinic navodi da se secundum ASD često može zatvoriti kateterski, dok se primum, sinus venosus i coronary sinus defekti tipično rešavaju hirurškim putem.
Kada ASD treba zatvoriti?
ASD se ne zatvara samo zato što postoji. Odluka zavisi od veličine defekta, količine protoka kroz defekt, uvećanja desne strane srca, pritiska u plućnoj cirkulaciji, simptoma, godina pacijenta i pridruženih bolesti.
Kod značajnog levo-desnog šanta srce godinama radi pod povećanim opterećenjem. Pacijent može dugo biti bez simptoma, ali se vremenom mogu razviti zamaranje, aritmije, smanjena tolerancija napora i plućna hipertenzija. ESC smernice za odrasle sa urođenim srčanim manama preporučuju zatvaranje ASD-a kada postoji značajan šant i opterećenje desnog srca, uz pažljivu procenu plućne vaskularne rezistencije.
Važno je da se pre odluke o zatvaranju ASD-a uradi kompletna procena. To najčešće uključuje ultrazvuk srca, transezofagealni ultrazvuk, procenu desne komore, procenu plućnog pritiska, a kod nekih pacijenata i CT, magnetnu rezonancu ili kateterizaciju srca.
Katetersko ili hirurško zatvaranje ASD-a?
Kod pogodnih secundum ASD defekata zatvaranje se često može uraditi kateterski. To znači da se kroz krvni sud, najčešće u preponi, uvodi kateter i postavlja poseban okluder koji zatvara defekt. Tokom vremena srčano tkivo prerasta uređaj i on postaje deo pregrade.
Međutim, nisu svi ASD defekti pogodni za katetersko zatvaranje. Ako je defekt veliki, ako nema dovoljno stabilnih ivica za uređaj, ako postoji više defekata, ako je u pitanju primum ili sinus venosus ASD, ili ako postoji pridružena anomalija plućnih vena, operacija može biti bolja i bezbednija opcija. Mayo Clinic navodi da se neki veliki secundum defekti moraju rešavati operacijom, dok su primum, sinus venosus i coronary sinus defekti indikovani za hirurško zatvaranje.
Hirurško zatvaranje ASD-a najčešće podrazumeva zatvaranje defekta direktnim šavom ili zakrpom, u zavisnosti od veličine i lokalizacije. Kod pažljivo odabranih pacijenata operacija se može izvesti i kroz manji rez, odnosno minimalno invazivnim pristupom.
Šta je PFO?
PFO, odnosno patent foramen ovale, predstavlja zaostali mali otvor ili kanal između pretkomora koji je normalno prisutan tokom fetalnog razvoja. Nakon rođenja on se kod većine ljudi funkcionalno zatvara. Kod dela populacije ostaje otvoren.
PFO nije isto što i ASD. Kod ASD-a postoji pravi defekt tkiva pretkomorske pregrade. Kod PFO-a postoji kanal nalik poklopcu, koji se može otvoriti u određenim uslovima, najčešće kada pritisak u desnoj pretkomori privremeno poraste. SCAI navodi da je foramen ovale normalan otvor u fetalnom životu i da se posle rođenja najčešće zatvara tokom prvih meseci, ali kod nekih osoba ostaje otvoren.
Većina ljudi sa PFO-om nema nikakve simptome i nikada ne sazna da ga ima. Kod većine pacijenata PFO ne zahteva nikakvu intervenciju.
Kada se PFO zatvara?
PFO se najčešće razmatra za zatvaranje kod pacijenata koji su imali kriptogeni moždani udar, odnosno moždani udar bez jasnog drugog uzroka, kada se proceni da je PFO verovatno omogućio prolazak tromba iz venskog u arterijski krvotok. To se zove paradoksalna embolija.
SCAI smernice iz 2022. godine daju preporuke za zatvaranje PFO-a kod pacijenata sa prethodnim PFO-povezanim moždanim udarom, posebno u dobi od 18 do 60 godina, uz odgovarajuću procenu i antitrombocitnu terapiju nakon zatvaranja.
Važno je naglasiti: PFO se ne zatvara rutinski kod svake osobe kod koje se pronađe. Sam nalaz PFO-a bez moždanog udara, bez značajnog desno-levog šanta ili bez specifičnih indikacija obično nije dovoljan razlog za intervenciju.
Da li se PFO operiše?
U najvećem broju slučajeva, kada postoji indikacija za zatvaranje PFO-a, ono se radi kateterski, a ne klasičnom operacijom. Kroz krvni sud se uvodi uređaj koji zatvara komunikaciju između pretkomora.
Hirurško zatvaranje PFO-a dolazi u obzir uglavnom ako se pacijent već operiše zbog drugog razloga, na primer zbog zaliska, tumora srca ili druge kardiohirurške procedure. Tada se PFO može zatvoriti u istom aktu, ako za to postoji razlog.
Zato je važno pravilno objasniti pacijentu razliku: PFO jeste nalaz na srcu, ali nije svaka „rupica“ bolest koja zahteva operaciju.
Šta su tumori srca?
Tumori srca su retki. Mogu biti primarni, kada nastaju u samom srcu, ili sekundarni, kada predstavljaju širenje tumora iz drugih organa. Primarni tumori srca su retki, a veliki deo njih je benignog karaktera. Cleveland Clinic navodi da većina primarnih tumora srca nije maligna, ali i benigni tumori mogu ometati rad srca ili izazvati ozbiljne komplikacije.
Najpoznatiji benigni tumor srca je miksom. Najčešće se nalazi u levoj pretkomori. Iako je benigni, miksom nije bezopasan. Može ometati protok krvi kroz mitralni zalistak, izazivati simptome slične srčanoj slabosti ili dovesti do embolije, uključujući moždani udar.
Cleveland Clinic opisuje miksom kao benigni tumor koji se najčešće razvija u pretkomorama i može narušiti protok krvi, uz simptome kao što su zamaranje, nedostatak vazduha, vrtoglavica i rizik od embolijskih komplikacija.
Kada se tumor srca mora operisati?
Kod većine tumora srca koji imaju rizik od opstrukcije protoka krvi, embolije ili oštećenja zalistaka, operacija je osnovni način lečenja. Cilj je potpuno uklanjanje tumora, zajedno sa mestom njegovog pripajanja, uz očuvanje ili rekonstrukciju zahvaćenih struktura srca.
Savremeni pregled literature o miksomu srca navodi da je zbog rizika embolizacije potrebno potpuno hirurško uklanjanje tumora, uključujući mesto pripajanja, kao i da se nakon operacije preporučuje dugoročno praćenje ehokardiografijom zbog mogućeg recidiva.
Operacija tumora srca može uključivati:
| Situacija | Hirurški cilj |
|---|---|
| Miksom leve pretkomore | Ukloniti tumor i mesto pripajanja |
| Tumor blizu mitralnog zaliska | Ukloniti tumor i očuvati funkciju zaliska |
| Tumor na zalisku | Ukloniti masu i po potrebi rekonstruisati zalistak |
| Tumor sa embolijskim rizikom | Sprečiti moždani udar ili sistemsku emboliju |
| Sumnja na maligni tumor | Uklanjanje, biopsija i multidisciplinarno onkološko planiranje |
Kako izgleda operacija ASD-a, PFO-a ili tumora srca?
Operativni pristup zavisi od anatomije problema. Kod ASD-a se zatvara otvor između pretkomora. Kod PFO-a se otvor zatvara uglavnom ako se pacijent već operiše zbog drugog razloga ili ako postoji posebna indikacija. Kod tumora srca se uklanja tumorska masa, a po potrebi se rekonstruiše septum ili zalistak.
Operacija se može uraditi klasičnim pristupom kroz sternotomiju ili minimalno invazivnim pristupom kroz manji rez na grudnom košu. Minimalno invazivni pristup nije moguć kod svakog pacijenta, ali kod dobro odabranih slučajeva može smanjiti traumu grudnog koša i ubrzati rani oporavak. Mayo Clinic navodi da se ASD repair ponekad može uraditi kroz manje rezove, a kod određenih pacijenata i robotski asistirano.
Kod tumora srca odluka o minimalno invazivnom pristupu zavisi od lokacije tumora, veličine, pokretljivosti, rizika od embolizacije, zahvaćenosti zalistaka i procene hirurškog tima. Bezbednost i potpuno uklanjanje tumora imaju prednost nad veličinom reza.
Koji simptomi mogu ukazivati na ASD, PFO ili tumor srca?
Ova stanja mogu biti potpuno asimptomatska, ali mogu dati i različite simptome.
Mogući simptomi ASD-a uključuju:
- zamaranje,
- nedostatak vazduha pri naporu,
- lupanje ili preskakanje srca,
- smanjenu toleranciju napora,
- oticanje nogu kod uznapredovalih slučajeva,
- poremećaje ritma.
PFO najčešće nema simptome, ali može biti deo obrade nakon kriptogenog moždanog udara ili prolaznog neurološkog ispada.
Tumori srca mogu izazvati:
- zamaranje,
- nedostatak vazduha,
- vrtoglavicu,
- nesvesticu,
- temperaturu ili nespecifične upalne simptome,
- simptome embolije,
- moždani udar,
- simptome slične bolesti zaliska.
Zbog toga je ultrazvuk srca često ključna dijagnostička metoda. Kod složenijih nalaza koriste se transezofagealni ultrazvuk, CT, magnetna rezonanca i dodatne kardiološke analize.
Šta pacijent može da očekuje nakon operacije?
Nakon operacije pacijent se najpre prati u jedinici intenzivne nege, zatim prelazi na odeljenje kada su disanje, krvni pritisak, srčani ritam i laboratorijski nalazi stabilni. Dužina boravka zavisi od vrste procedure, pristupa, opšteg stanja pacijenta i eventualnih pridruženih bolesti.
Kod izolovanog zatvaranja ASD-a minimalno invazivnim pristupom oporavak može biti brži nego kod klasične sternotomije, ali i dalje zahteva kontrolu rane, ritma, pluća i opšteg stanja. Kod tumora srca oporavak zavisi od obima operacije i od toga da li je bilo potrebe za rekonstrukcijom septuma ili zaliska.
Nakon otpusta obično se planiraju kontrole kod kardiologa i kardiohirurga, ultrazvuk srca, EKG, po potrebi Holter monitoring i praćenje terapije. Kod tumora srca, posebno miksoma, preporučuje se dugoročno ehokardiografsko praćenje zbog mogućnosti recidiva, iako je on kod sporadičnih slučajeva relativno redak.
Najvažnija poruka za pacijenta
ASD, PFO i tumori srca zahtevaju preciznu dijagnozu i individualnu odluku o lečenju. Ne mora svaki otvor između pretkomora da se zatvori, ne mora svaki PFO da se leči, ali značajan ASD ili tumor srca koji nosi rizik mogu zahtevati pravovremenu intervenciju.
Kod ASD-a je cilj sprečiti dugotrajno opterećenje desne strane srca, aritmije i plućnu hipertenziju. Kod PFO-a je cilj sprečiti ponovnu embolijsku komplikaciju kod pažljivo odabranih pacijenata. Kod tumora srca cilj je ukloniti masu pre nego što dovede do opstrukcije, embolije ili oštećenja srčanih struktura.
Najbolji pristup nije isti za sve.
Za nekoga je najbolja opcija praćenje.
Za nekoga katetersko zatvaranje.
Za nekoga minimalno invazivna operacija.
Za nekoga klasična operacija.
Zato je najvažnije da odluka bude zasnovana na anatomiji srca, simptomima, riziku i iskustvu tima koji se bavi ovim procedurama.
FAQ – Najčešća pitanja
Da li su ASD i PFO isto?
Ne. ASD je pravi defekt, odnosno otvor u pretkomorskoj pregradi. PFO je zaostali fetalni kanal koji se kod nekih ljudi ne zatvori potpuno nakon rođenja. Njihov značaj i način lečenja nisu isti.
Da li svaki ASD mora da se operiše?
Ne. Mali ASD bez opterećenja desne strane srca često se samo prati. Zatvaranje se razmatra kada postoji značajan protok kroz defekt, uvećanje desne strane srca, simptomi ili rizik od komplikacija.
Da li se ASD može zatvoriti bez operacije?
Da, kod pogodnih secundum ASD defekata zatvaranje se često može uraditi kateterski, pomoću posebnog okludera. Ako defekt nije anatomski pogodan za uređaj, potrebna je hirurška operacija.
Kada se PFO zatvara?
PFO se najčešće zatvara kod pažljivo odabranih pacijenata koji su imali kriptogeni moždani udar i kod kojih se proceni da je PFO verovatni uzrok embolije. PFO se ne zatvara rutinski kod svake osobe.
Da li je tumor srca uvek maligni?
Ne. Veliki deo primarnih tumora srca je benignog karaktera. Međutim, benigni tumor srca može biti opasan ako ometa protok krvi, oštećuje zalistak ili nosi rizik embolije.
Šta je miksom srca?
Miksom je najpoznatiji benigni tumor srca, najčešće lokalizovan u levoj pretkomori. Može izazvati zamaranje, gušenje, vrtoglavicu, nesvesticu ili embolijske komplikacije, zbog čega se najčešće leči hirurškim uklanjanjem.
Da li se tumori srca mogu operisati minimalno invazivno?
Kod odabranih pacijenata mogu. Odluka zavisi od veličine, položaja i pokretljivosti tumora, kao i od toga da li su zahvaćeni zalisci ili druge strukture srca. Potpuno i bezbedno uklanjanje tumora uvek je važnije od veličine reza.
Imate nalaz ASD-a, PFO-a ili tumora srca i niste sigurni šta on znači?
Pravilna procena određuje da li je dovoljno praćenje, katetersko zatvaranje ili operacija.
Zakažite konsultaciju i proverite koja opcija je najbezbednija za vaše srce.
O medicinskoj proveri sadržaja
Ovaj tekst je namenjen pacijentima koji žele da bolje razumeju oporavak posle minimalno invazivne operacije srca. Sadržaj je napisan jednostavnim jezikom, uz medicinsku proveru stručnosti i tačnosti.
Medicinski pregledao i odobrio: prof. dr Lazar Velicki, kardiohirurg.
Prof. dr Lazar Velicki se bavi savremenom kardiohirurgijom, sa posebnim interesovanjem za minimalno invazivne procedure na srcu. Njegovo kliničko iskustvo obuhvata operacije srčanih zalistaka, koronarnu hirurgiju i minimalno invazivne pristupe koji pacijentima mogu omogućiti manju hiruršku traumu i brži povratak svakodnevnim aktivnostima.
Tekst ima edukativni karakter. Ne može zameniti pregled lekara, uvid u medicinsku dokumentaciju, ultrazvuk srca, laboratorijske nalaze niti individualnu procenu rizika. Odluka o vrsti operacije i tempu oporavka uvek se donosi za svakog pacijenta posebno.
Datum poslednje stručne provere: maj 2026.